pravokutni ožiljci
raspukli mi obrazi od obijesti,
svaki nekom licu bježi
putuju, putuju
do kose i nazad,
posramljeni
vraćaju se
jedan drugom
sred lica mi sad dva ožiljka
i četiri obraza
tako nastadoše strane svijeta,
od mog lica
i bezobraznih mi obraza
Izvrsna kompozicija, poezija koja pripada svim onima koji ne pripadaju ovom Svijetu.
Hvala, Lean. Da od ovog svijeta nisam, to znaš.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nikita
- 02. 02. 2019 ob 23:23
- Prebrano 502 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 135
- Število ocen: 9