Razmičem prošlost – vrata dana i noći.
U izobilju majskoga cvatja
miris se ruža širi.
Samo mi mašu cvetne grane.
S tamnog neba žmirkanje zvezda.
Prolećno žubori reka.
Nestaše dani naši
među vrbama i jovama.
S bolnim sećanjem tuga šeta.
Šumori trska – cvastima lepeza.
Ljubav je u srcu čudno seme?
Sama otvara zlatna vrata raja,
večito iskri u nama.
Prolaze dani, zime i leta, daljine dele.
Nikako stari dani – vrate se.
Previše je praznih dana.
A boli, boli do bola.
U ovim danima maja
cvetni se miris širi.
Žubori reka – šumori trska,
maše častima lepeza.
Ljubav je u srcu čudno seme?
Korakom lakim osvaja čoveka.
Daje životu svoj ton i boju,
večito iskri u nama.
Seli se iz priče – u priču.
To je njen govor.
Nikada kraja ljubavnoj reči.

Radmila Milojević