Iz tople sobe
vidim kroz okno
vijugaju staze
prelep svež sneg
na hladnoċu
zaudara

Nemam kome da pravim rogove
ne mogu ruku da pomerim
glavu i sve bi da boli...
baš je ozbiljno napadalo
navalilo belo stado
pokrilo sve što sunce stvara
zaista pokvaren dan
zaista nemam s kim
da teram po svom
i cvet proleċni zaliči na pečenu slaninu
koricu hleba
i gladan je dan

Čujem korake
lupaju cipele u ušima
skrenuh pogled ka vratima
meni je sreċa kad dolaziš

Tatjana M.