autoportret
ja sam kći
lica svoga
i vôda
što mi donjom usnom
putuju
ne prilazim
zemljanim pragovima
niti osluškujem
ožiljke stijenja
jer s dna Groba
ja se verem
i k nebu
penjem
da pokažem mu dojke
koje ga izdojiše
i mûkom s dlana spojiše,
dojke od oblaka
i od nezlata tamjana
podne mi
na lice palo,
pa ukopalo
u vode
što s donje usne srču
moje rane
kćeri lica svoga,
voli li te itko
odsutnu iza odraza
Vrlo snažna pjesma. Odlično, Niki!
"kćeri lica svoga,
voli li te itko
odsutnu iza odraza"
Lp!
Katica
Moćna pjesma!
Pozdrav veliki frende
Hvala ti, Nikita, za te lepe stihe, ki te znajo prižeti in posrkati vase ... :-)
S pozdravi,
Sašo
Ovi stihovi se ne čitaju, ovi stihovi se žive. Oni su srce poezije.
Hvala svima na čitanju!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nikita
- 23. 01. 2019 ob 13:07
- Prebrano 554 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 166.01
- Število ocen: 12