НЕ ПИТАЈ МЕ КОЈЕ ЈЕ БОЈЕ ЉУБАВ / NE PITAJ ME KOJE JE BOJE LJUBAV
НЕ ПИТАЈ МЕ КОЈЕ ЈЕ БОЈЕ ЉУБАВ
Не питај ме које је боје пролеће
испод моје коже
ни да ли ће цветати трешња
у босоногим очима дечака
заувек изгубљеним
између два загрљаја
Не питај ме које је боје субота
на јагодицама мојих прстију
ни да ли ће небо бити плаво
када ме пробуде из сна
када све буде само пепео
једног свитања
Не питај ме које је боје љубав
без тебе
све је сива
све је сива
NE PITAJ ME KOJE JE BOJE LJUBAV
Ne pitaj me koje je boje proleće
ispod moje kože
ni da li će cvetati trešnja
u bosonogim očima dečaka
zauvek izgubljenim
između dva zagrljaja
Ne pitaj me koje je boje subota
na jagodicama mojih prstiju
ni da li će nebo biti plavo
kada me probude iz sna
kada sve bude samo pepeo
jednog svitanja
Ne pitaj me koje je boje ljubav
bez tebe
sve je siva
sve je siva
Poslano:
18. 01. 2019 ob 15:36
Spremenjeno:
18. 01. 2019 ob 15:38
Ne bom te spraševala, kakšne barve je. Vsak izmed nas ima svoj spekter barv in to vidi le on ali pa v objemu z nekom. Je pa zelo dobrodošlo, da imaš v latinici napisano, cirilico smo se sicer učili v šoli, nekaj je še ostalo v spominu, a ne bi se matrala:)).
poroleće? je to morda prolječe ali kako že:))) ali pa meni neznana beseda.
lp, ajda
Захваљујем на читању. Велики поздрав ;)
Ajda ukazuje na verovatnu štamparsku grešku. Verovatno bi umesto "poroleće" trebalo da piše "proleće".
Uzgred, Slovenke i Slovenci tvog uzrasta nisu učili ćirilicu, dok mi jesmo učili latinicu, pa ako ti je cilj što lakša komunikacija onda ćeš u zs (zasebna sporočila=osobne, lične poruke) pisati latinicom, jer je tebi svejedno a njima nije. Oni se ionako trude da olakšaju komunikaciju mučeći se našim jezikom, a mi se možemo potruditi olakšati komunikaciju birajući latinično pismo (koje smo se učili i znamo) bar u zs.
Da se razumemo, meni lično (osobno) ne smeta ćirilica, ali pretpostavljam da želiš komunicirati i sa onima koji, ne svojom krivicom, ne znaju ćirilicu.
Poslano:
18. 01. 2019 ob 17:31
Spremenjeno:
18. 01. 2019 ob 17:41
lepa pesem
mislim, da je cirilica tu povsem nepotreba in da je dovolj zapis v latinici
proleće pa je srbska besdea za hrvaško besedo proljeće ali našo pomlad, torej je po moje le škrat zapisal poroleće :) ali pa tudi ne, morda je povsem pravilno zapisana, ker sem pogledala na spletu in je večkrat uporabljena v raznih virih, morda je pa res beseda, ki je slovenci ne poznamo ali vsaj večina nas ne . Pesem je namreč objavljena tudi na drugih, tujejezičnih pesniških portalih in videti je, da je poroleče povsem ok :)
lp
pi
Ima proljeća i u srpskoj varijanti (u ijekavici).
Poslano:
18. 01. 2019 ob 18:05
Spremenjeno:
18. 01. 2019 ob 18:49
hvala Dean, tega pa nisem vedela, ker je večina ne uporablja, no v Bosni morda, ja najverjetneje in ljudje iz Bosne
Branko Ćopić
PROLJEĆE
Preko noći proljeće nam dođe,
pored Une uz vrbike lazi,
bijele trešnje, blistavi đerdani,
njegovi su vedri putokazi.
Nebom plovi, ogleda se Unom
lagan oblak, jagnje sviloruno.
Zato li se bratiji ne spava
u zamukloj sobi internata,
naše stroge krevete vojničke
potopila tuga nepoznata.
Sam i sjetan, lutao bih gradom
i kraj Une zaplakao kradom.
Pred oči ti rodno selo dođe,
brat i sestra, zabrinuta majka,
a odnekle, iz podvodne ravni,
oglasi se vrbova svirajka.
Vjerni Šarov, lagano, u tami,
sklupča ti se udno nogu samih.
U te dane kod nas mjesta nema
za učenje, istoriju, brojke,
nasele nam srce putovanja,
Indijanci, podvizi, djevojke.
Jedan pogled Zorinih očiju
zamrači mi cijelu gimnaziju.
Oko srca raste barikada,
zarobljen sam, ne mogu da dišem,
pa se pera, poput koplja, mašam
i, zanesen, prvu pjesmu pišem.
Stih iznikne, iza njega Zora,
bez nje nema pravog odgovora.
Zurim tako, izgubljen, beznadno,
u večernje dalji maslinaste,
a ne vidim, oko mene, krugom,
kako šapat podrugljivi raste:
„Pogledajte, kantar ga ubio,
evo nam se Ćopan zaljubio!“
PROLJEĆE
Preko noći proljeće nam dođe,
pored Une uz vrbike lazi,
bijele trešnje, blistavi đerdani,
njegovi su vedri putokazi.
Nebom plovi, ogleda se Unom
lagan oblak, jagnje sviloruno.
Zato li se bratiji ne spava
u zamukloj sobi internata,
naše stroge krevete vojničke
potopila tuga nepoznata.
Sam i sjetan, lutao bih gradom
i kraj Une zaplakao kradom.
Pred oči ti rodno selo dođe,
brat i sestra, zabrinuta majka,
a odnekle, iz podvodne ravni,
oglasi se vrbova svirajka.
Vjerni Šarov, lagano, u tami,
sklupča ti se udno nogu samih.
U te dane kod nas mjesta nema
za učenje, istoriju, brojke,
nasele nam srce putovanja,
Indijanci, podvizi, djevojke.
Jedan pogled Zorinih očiju
zamrači mi cijelu gimnaziju.
Oko srca raste barikada,
zarobljen sam, ne mogu da dišem,
pa se pera, poput koplja, mašam
i, zanesen, prvu pjesmu pišem.
Stih iznikne, iza njega Zora,
bez nje nema pravog odgovora.
Zurim tako, izgubljen, beznadno,
u večernje dalji maslinaste,
a ne vidim, oko mene, krugom,
kako šapat podrugljivi raste:
„Pogledajte, kantar ga ubio,
evo nam se Ćopan zaljubio!“
Branko Ćopić
Read more: http://balasevic.in.rs/branko-copic-proljece/
PROLJEĆE
Preko noći proljeće nam dođe,
pored Une uz vrbike lazi,
bijele trešnje, blistavi đerdani,
njegovi su vedri putokazi.
Nebom plovi, ogleda se Unom
lagan oblak, jagnje sviloruno.
Zato li se bratiji ne spava
u zamukloj sobi internata,
naše stroge krevete vojničke
potopila tuga nepoznata.
Sam i sjetan, lutao bih gradom
i kraj Une zaplakao kradom.
Pred oči ti rodno selo dođe,
brat i sestra, zabrinuta majka,
a odnekle, iz podvodne ravni,
oglasi se vrbova svirajka.
Vjerni Šarov, lagano, u tami,
sklupča ti se udno nogu samih.
U te dane kod nas mjesta nema
za učenje, istoriju, brojke,
nasele nam srce putovanja,
Indijanci, podvizi, djevojke.
Jedan pogled Zorinih očiju
zamrači mi cijelu gimnaziju.
Oko srca raste barikada,
zarobljen sam, ne mogu da dišem,
pa se pera, poput koplja, mašam
i, zanesen, prvu pjesmu pišem.
Stih iznikne, iza njega Zora,
bez nje nema pravog odgovora.
Zurim tako, izgubljen, beznadno,
u večernje dalji maslinaste,
a ne vidim, oko mene, krugom,
kako šapat podrugljivi raste:
„Pogledajte, kantar ga ubio,
evo nam se Ćopan zaljubio!“
Branko Ćopić
Read more: http://balasevic.in.rs/branko-copic-proljece/
PROLJEĆE
Preko noći proljeće nam dođe,
pored Une uz vrbike lazi,
bijele trešnje, blistavi đerdani,
njegovi su vedri putokazi.
Nebom plovi, ogleda se Unom
lagan oblak, jagnje sviloruno.
Zato li se bratiji ne spava
u zamukloj sobi internata,
naše stroge krevete vojničke
potopila tuga nepoznata.
Sam i sjetan, lutao bih gradom
i kraj Une zaplakao kradom.
Pred oči ti rodno selo dođe,
brat i sestra, zabrinuta majka,
a odnekle, iz podvodne ravni,
oglasi se vrbova svirajka.
Vjerni Šarov, lagano, u tami,
sklupča ti se udno nogu samih.
U te dane kod nas mjesta nema
za učenje, istoriju, brojke,
nasele nam srce putovanja,
Indijanci, podvizi, djevojke.
Jedan pogled Zorinih očiju
zamrači mi cijelu gimnaziju.
Oko srca raste barikada,
zarobljen sam, ne mogu da dišem,
pa se pera, poput koplja, mašam
i, zanesen, prvu pjesmu pišem.
Stih iznikne, iza njega Zora,
bez nje nema pravog odgovora.
Zurim tako, izgubljen, beznadno,
u večernje dalji maslinaste,
a ne vidim, oko mene, krugom,
kako šapat podrugljivi raste:
„Pogledajte, kantar ga ubio,
evo nam se Ćopan zaljubio!“
Branko Ćopić
Read more: http://balasevic.in.rs/branko-copic-proljece/
PROLJEĆE
Preko noći proljeće nam dođe,
pored Une uz vrbike lazi,
bijele trešnje, blistavi đerdani,
njegovi su vedri putokazi.
Nebom plovi, ogleda se Unom
lagan oblak, jagnje sviloruno.
Zato li se bratiji ne spava
u zamukloj sobi internata,
naše stroge krevete vojničke
potopila tuga nepoznata.
Sam i sjetan, lutao bih gradom
i kraj Une zaplakao kradom.
Pred oči ti rodno selo dođe,
brat i sestra, zabrinuta majka,
a odnekle, iz podvodne ravni,
oglasi se vrbova svirajka.
Vjerni Šarov, lagano, u tami,
sklupča ti se udno nogu samih.
U te dane kod nas mjesta nema
za učenje, istoriju, brojke,
nasele nam srce putovanja,
Indijanci, podvizi, djevojke.
Jedan pogled Zorinih očiju
zamrači mi cijelu gimnaziju.
Oko srca raste barikada,
zarobljen sam, ne mogu da dišem,
pa se pera, poput koplja, mašam
i, zanesen, prvu pjesmu pišem.
Stih iznikne, iza njega Zora,
bez nje nema pravog odgovora.
Zurim tako, izgubljen, beznadno,
u večernje dalji maslinaste,
a ne vidim, oko mene, krugom,
kako šapat podrugljivi raste:
„Pogledajte, kantar ga ubio,
evo nam se Ćopan zaljubio!“
Branko Ćopić
Read more: http://balasevic.in.rs/branko-copic-proljece/
Dean, eno leto smo se učili, če se ne motim, tako da je veliko izpuhtelo.
Lep pozdrav!
Слово о је било вишка у речи пролеће.Хвала на скретању пажње. Велики поздрав :)
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mile
- 18. 01. 2019 ob 13:10
- Prebrano 619 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 214.9
- Število ocen: 8