Sede kose,
život prolazi…

U pogledu kroz promrzli prozor
toliko lepote, oči ne mogu da se nagledaju…
I sve je tu,
muzika tiha, pleše sa pahuljama, nenadanjima…
Grabim i upijam svaki tren…
U vinu brojim osmehe, poljupce, 
nasmejane vedre dane i nadanja u nova rađanja!

O majko moja,
rodi me ponovo onako čistu željenju 
pod tvojim okriljem zaštićenu!

Jer život je neprocenjiv!!!

Kažu, važne su odluke…
Bože, 
samo jedna odluka je našoj pameti nedostupna!
Ona odluka,
da večno brojimo dane ushićenja i radosti,
dane tuge i žalosti,
jutra sa pogledom u Sunce,
koje se svakog jutra iz tame
nanovo rađa…

Hoćeš li nam jednom reći,Bože,
na kojoj zvezdi si je sakrio?