Pitaš me
koliko je dan skup
ili jeftin,
možda ne znaš da je vino bilo
otrovno i skupo,
da mi je prijalo
i da je svaki prezreo grozd odavno
rekao svoje,
otkinut u neko vreme,
nevreme, štagod...
Pitaš me da li je krov moj čvrst
i otporan na ovu kišu i one koje ċe doċi,
možda si nesiguran u svojoj prošlosti
i nisi rukom sklanjao kišu...
Nisam romantična!
Možda si hteo da saznaš koliko je koštao trud,
možda sam se nasmešila iskreno
i priznala po prvi put:
Uzalud.

Sad kisnu sve one strehe
što odbeglim pčelama saċe su sklonile...
Sada sam, možda,
jedna žena sa vatrama
u koje bi rado svratio da me ponešto upitaš,
a kasno je,
kasno je.

Tatjana M.