SMRT HODA PO MOJIM RAMENIMA
Noćas je mesec ponovo plav
Toliko da hladnoćom urezuje senke u belom mermeru
U sećanju se mešaju vino i krv
Presecajući sva čula gorkim ukusom
Tuga se utapa u talasima duvanskog dima
Čineći verovatnoću nebitnom
Nema nikakvih odsjaja na prozorskim oknima
Ostali su samo tragovi u očima
Noć razliva maglu po ulicama
I pustim poljima
Dok smrt hoda po mojim ramenima
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milen Šelmić
- 24. 12. 2018 ob 01:35
- Prebrano 414 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 174.94
- Število ocen: 8
