Slatko kamenje
Zašij nas pod svoje vjeđe,
vid da nam u mrak obučeš.
Između nepca i jezika
riječima je hladno.
Čuješ li kako pepeo gori
u nebeskoj kosi
o koju smo jednom
objesili vjetar?
Pod noktima
zebu nam zvijezde.
Samoći ukrali smo oko,
pa uhodimo bogove
krivovjerujući sebi.
Iz zemlje zapomaže ništa.
Mi puzimo noseći školjku
u kojoj zrije slatko kamenje.
Možeš li među ničim
postati ja?
Smiješ li?
~Mojoj ljubavi.~
Čisto osebna izkušnja ob branju te pesmi: v njej je toliko meni na kožo pisnega Niča, da ne morem mimo ...
Čestitke za to izjemno lirično darilo
Lp, lidija
Srećko, Lean, hvala!
Lidija, hvala na čudesnom komentaru i podcrtanki.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nikita
- 15. 12. 2018 ob 18:36
- Prebrano 733 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 233.71