bez straha nosiš sliku

nevine bajke života

sva tvoja lepota

nepregledna pustinja

uzela si sve što nisi dala

velika je slava biti Lutka

u izlogu pokraj čarobnog cveća

tvoja je sreća pomalo zaključana

ne znam da li boli plišano srce

ili je duh iz boce odradio svoje

za nas milo moje već je početak

da se kiti Božićna jelka i ukrasi

uzmi ili ostavi malo šećera

ova noć je zvezdana postelja

u kojoj se nežnosti odvijaju

nije lako biti zarobljen pogledima

od marcipana i strasti najkraći je put

držati igračku u rukama Nove godine

biti tren što svetli u izlogu želja

 stvari koje se ne kupuju novcem

a vrede jedno čitavo bogastvo

u snovima i mašti začarane Lutke

na poslednjem kvartu velegrada

izgubio sam ulicu pronašao sam korak

bezbrižnog noćnog skitnice sa mačkama.

Srecko Aleksic