PESNIK...
I kada se nada, u sebe uvuče
Zaboravom, slutnje probudi crne
Srce bez glasa, bespomoćno tuče
U očima, tuge uplašene srne.
A putevi, tragom nemo hode
Kroz vreme, s ulicama upisuju korak
U meni čežnje, ljubav moju vode
U krošnjama, s vetrovima svijaju konak.
U mekoti jutra, pesnik reči svoje budi
Zvezdama i noći, ostavlja nemire i boli
Čuda srcem stvara, sa zorom što rudi
Ispisuje rime svemu što voli.
nema zime, ima rime ! fino.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Malaino
- 11. 12. 2018 ob 20:48
- Prebrano 299 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 51.46
- Število ocen: 2