Gde li sam to pogrešio
možda ne bih znao reći,
koju grane sekao sam 
a da nisam smeo seći.

Što ne mogu da zamlade
a hodnici tajni kriju,
da zlobnike samo slade
tuđe rane kad otkriju.

Kad umorno srce rida
munja grudi kad preseče,
da kroz grane odsečene
opet reka krvi teče.

U mladosti i zanosu
po trnju sam gazit smeo,
ko s reprizom život da je 
da bih novi započeo.

Kada greške vreme bola
u sećanju sve izbriše,
s pitanjem se uvek vrate
što ih nije bilo više.

Beograd,
07. 12. 2018. god. u 22:00 čas.
Autor: Goran Vitić

Goran Vitić