***

Razmišljam o krivici
I kako možda nisam imao pravo
Da sa onakvom drskošću uznemirim tvoje naviknutosti

 

A onda se setim
Pominjanja bliskosti
I kako si pričala o prisustvu tajnom

 

Dok kupuješ hleb u prodavnici
Ili se u kadi kupaš
Izjednačavajući me sa vodenim mlazom

 

Mi smo zatočenici svetova
Koji su izrasli mimo našeg htenja

 

Naši su ožiljci na bodljikavoj žici
I oči su u prašini iskopanih tunela

 

Želim verovati
Da postoje ključevi
Koji nas oslobađaju svega

 

I da to nisu samo obične reči
Već život koji hoće
Da bude poezija

 

(Apneja)

Željko Medić Žac

Tanja Ocelić

Poslano:
18. 11. 2018 ob 17:36

...ili poezija...da bi sličila na život...bravo!...lp

Zastavica

Željko Medić Žac

Poslano:
18. 11. 2018 ob 17:37

Hvalaaa Tanja... isto je pevati i živeti :)


Zastavica

DragaB

Poslano:
20. 11. 2018 ob 09:33
Spremenjeno:
20. 11. 2018 ob 12:06

Kao zatočenici svetova koji izrastaju van našeg htenja možda smo  "naterani" da poremetimo nečije naviknutosti sto kao ishod ima ljubav....predivno!

Zastavica

Željko Medić Žac

Poslano:
20. 11. 2018 ob 20:57

Hvalaaa!!!

Zastavica

Ana Porenta

urednica

Poslano:
27. 11. 2018 ob 15:01
Spremenjeno:
27. 11. 2018 ob 15:02

Čestitke k pesmi, ki je lahko ljubezenska ali bivanjska ali ... lepe podobe sožitja in pripadanja, ki izvira (tudi) iz nezavednega, čestitke,

Ana

Zastavica

Željko Medić Žac

Poslano:
28. 11. 2018 ob 22:59

Hvalaaa Ana!!!

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

Željko Medić Žac
Napisal/a: Željko Medić Žac

Pesmi

  • 18. 11. 2018 ob 17:25
  • Prebrano 209 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 144.91
  • Število ocen: 10

Zastavica