Gledali smo naopakim očima
Gledali smo naopakim očima
pod
dvoglavim suncem
pupaju mrtvaci
imenujemo sat - daljina prignuta ka dubokom
mraku.
Misli bačene
na teret naših svjetova
to si bila ti :
strankinja u crvenom zvuku.
Ovdje - ležimo poravnati
na Zemlji koja diše jednim plučnim krilom.
Gledali smo naopakim očima
kako izlomljeno Sada nestaje u
kratkovidnoj Smrti.
Još jedna tvoja vrhunaravna misaonost... Izvrsna!
Lean dobro jutro
Strinjam se z Nikito, ODLIČNO si to napisal.
Prav imaš, kar je v srcu se ne daje pred izložbo,
ker lahko ostaneš brez.
Vendar je nekaj, poezija ima dosti srca, brez nje
ni globoke pesmi... . Z veseljem berem.
Lep pozdrav, Irena
Lean, tvoje pesmi me vedno znova pritrgnejo z sporočili, ki mi pridejo do srca. Hvala ti.
lp Marija
Kako bi ti napisal, frende pa ti razturaš
bravo i pozdrav
kako izlomljeno Sada nestaje u
kratkovidnoj Smrti.
Hvala vam svima od srca na komentarima i čitanju.
(Post)apokaliptična pesem o tujosti, majhnosti in neznatnosti v času, vesolju in smrti ... čestitke,
Ana
Bravo frende moj veliki. Čestitam ti.
Živio mi!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Lean Radić
- 18. 11. 2018 ob 06:48
- Prebrano 672 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 198.39
- Število ocen: 14