KASNA JESEN
Sva siva, mokra i tiha
prestrašila je gaj i polja
grane s dahom zanjiha
i čini sve što joj je volja.
Suho lišće nebom pleše
uz njen ritam poskakuje
diže ga, pa spusti mekše,
tko zna što sve još kuje.
Kudgod prođe, sve požuti
posvud ostavlja čujan sag
šuštavi nastaju njeni puti
i šišmišu posta sanak drag.
Zelene travke na livadi
spustiše se bliže zemlji
vjetar ih šiba, mraz hladi,
dok ih snijeg ne prizemlji.
Sjeta koja može da se okusi i pomiriše kroz okvir ove tople kompozicije. Uvijek izvrsna Katarina.
Lebde mehko ti tvoji stihi, kot listje v pišu čez ravan ... Lepa, jesensko obarvana pesem, Katica.
Prijeten dan ti želim,
Sašo
Paše duši. Bolje od toga nema. ❤
Leane, Sašo i Branka - svim trima najljepše zahvaljujem na čitanju i komentarima koji mi dušu miluju.
VP!
Katica :) :) :)
Jesen je lepa, te dni pa otožna, kot tvoja lepa pesem Katica.
Lep pozdrav, Marija
Hvala, Marija.
Lp,
Katica
Sjetna, izvrsna poezija Katica.
Lijep pozdrav tebi,
Saša
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Katica Badovinac
- 04. 11. 2018 ob 13:31
- Prebrano 1518 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 180.84
- Število ocen: 12