VEČITI NESMIRAJNIK


Vulkan osta misli što se same bore,
u lavini snažnoj što je pero kosi,
ko prastare stene kad podivlјa more,
kao reč u stihu što za večnost prosi.

 

Ko nemirno dete sa prepuno mašte,
s umetničkom misli kojoj nema kraja,
što nadvisi duhom čak i rajske bašte,
nadahnuće jeste delo nesmiraja.

 

Kristalnoga duha u moru poema,
što ga brusi pesnik propovedni tajnik,
ko pesma u misli koju sputa trema,
u vremenu osta večit nesmirajnik.

 

Dok ga knjiški vetar na krilima nosi,
u beskraju večnom započetih tema,
nesmirajem svojim vremenu prkosi,
umetnička duša večitog boema.

 

Beograd,
22.04.2016 u 11,00
Goran Vitić

Goran Vitić

Ivan Gaćina

Poslano:
22. 11. 2018 ob 10:05

Bravo Gorane, još ovakvih čekamo!

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Goran Vitić
Napisal/a: Goran Vitić

Pesmi

  • 31. 10. 2018 ob 08:51
  • Prebrano 121 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 86.39
  • Število ocen: 5

Zastavica