Ne možemo mi da ċutimo.
Ti si buntovnik,
Ja sam rasadnik čuda,
ja načinjem pitanja,
ponekad su razlog tvog pucnja
u nemirnoj noċi.
I ne plašim se zveri u sobi,
i ne plašim se pucnja kroz tišinu,
kroz oblak dima nesvarenih reči.
Ali, plaši te zver u meni.

Ne možemo mi da ċutimo,
ti podeliš muziku za vene,
ti oblažeš moje stene.

Ne možemo mi da ċutimo,
ti se boriš za jutro
da osvane celo,
u našem brodu sa dva topla ležaja
da utihne bura:
talas se uċutka
i sve ružno izgubi boju,
te shvatimo da zajedno ležimo.

Ne možemo mi da ċutimo,
ti podeliš muziku za vene,
ti oblažeš moje stene.

Tatjana M.