Postoji samo Sada

gde je sabrana prošlost i budućnost.

Životna raskrsnica

za besmrtnost ili ništavilo.

Zalutasmo na putu do sedmog neba.

Zanemarismo nepobedivu,

očaravajuću i tako fatalnu privlačnost;

pijanstvo ljubavi.

Reč i nebo staviše pečat.

Nismo dozvolili mističnoj spirali

utok ljubavi, nismo stvorili svetlost.

Nije nam dato konačno utočište.

Ti, simbol kosmosa,

ja, Afrodita oplođujućeg sjedinjenja.

Ti, dovoljan sam sebi,

ja, ritam sveopšteg života.

Bili smo savršenstvo neobuzdane prirode.

Nema bronzanih pobednika,

nema svetlih statua na našem putu.

Ubismo zmiju.

O, letim,

fatalni krug telo - meso,

i dok se poraženi otpaci

naše animalnosti još uvek uvijaju,

grče i guše, mi ispaštamo.

Odlazim,

okićena gorkim lovorovim vencem

poraženog pobednika.

vladankacvetkovic