sve je tako brzo u ovoj jesenjoj noći

koraci napuštenih pogleda

živote koje ne poznajem

ljudi su deo drugog sistema

azijatske bube gamižu po sobi

dokle ću da čekam bolje dane

kada mlečni kaktus raste polako

sanjive oči i crveni tranvaj žurbe

u jesenjoj svili da mi jutro osvane

kažu mi da sam samo svoj i ostvaren

pesnički kroj sam poklonio šnajderki

u onom kutku za noćne zvezde sanjalice

mesečeve sestre sa šeširom boje duge

i dečijim osmehom nalik sunčevoj radosti

da ćemo opet biti jedan skup u nizu

sazidane školjke u sanjivim očima

na Svetioniku gde se gube zalutali brodovi....

maši mi...da te ne zaboravim !

Srecko Aleksic