Bljesak u tmini odsjajem more,

nabrekle moždane pucaju bore.

Još jedan sanjar sa ružom metka

gine u transu svoga početka.

Umorno telo s ropcem se bori,

o zašto ludu Svevišnji stvori.

U zrnu traga lozom od pretka,

semena tikva da budem retka.

U mračnoj kori životne biti,

zapisi tajni gde li su skriti.

O zašto i kako, koliko treba,

da krila spasa stignu sa neba?

U tmini bola dok duša jeca,

molitvom spasa dozivam sveca.

Buktinju greha misli razgore

da nadu poslednju u bljesku stvore.

Beograd,

24.09. 2018. god. u  09:24. čas.

Autor: Goran Vitić

Goran Vitić