Kolodvori
Kolodvori.
Svi ispraćuju nekoga.
Mašu za ponovnim
susretom.
Ja ispračam
samoga sebe
sa željom
da se ne sretnem više.
Ikad.
Igdje.
Tko zna
gdje će me iznijeti
ovaj umoreni svijet,
smanjujući sebe
za onaj dio
koji oduzima
meni.
Kasnim.
Kasnim za srcem
koje kuca
već u sutra
dok brišem uspomene
s čela.
U ruci usne mi
trunu.
Između njih
slijevaju se
čežnje
bez glasa.
Ja još dalje
ispraćam
samoga sebe.
Ispratili bismo sve životne trenutke koji uskomešaju radost. Ali - život je buket ruža... kojih nema bez bodlji...
Dopada mi se pjesma, Salke !
Lijep pozdrav,
mp
Mirko moj dragi, hvala ti puno na lijepom komentaru. Slažem se, nekako i sam sebi ponekad stavljam bodlje ili tako vidim. HVALA PRIJATELJU!
ŽIVIO MI JARANE MOJ!
Leanu moj dragi, hvala ti na ovakom komentaru koji mi znači puno. Nedostaju mi druženja s tobom uz priče, pjesme i razgovore.....a uz to da se nađe i neko pićence.
Pozdrav prijatelju dragi.
* že(l)ja da se nikoli več ne srečam je v moji puščavi vodnjak.*
Svit, ufff to je pa direkt. Odlično si napisal.
* uh, na na kolodvorih vstopamo različni, čestitke.**
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: salke
- 02. 10. 2018 ob 13:14
- Prebrano 480 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 193.2
- Število ocen: 13