HTEO BIH
Pod samu kožu da mi uđeš
i da tu zauvek ostaneš beskrajno,
da budeš moje najdraže i luđe
nešto što me strasno zavodi trajno.
Da imaš melemne reči što leče
te moje nerve što život kida,
za penušavu krv što vekovno teče
da budeš vidar što rane vida.
Hteo bih da mi budeš sena
noću i danju što meni sija,
i moja pokorno nežno, brižna žena
nektarom sa usana svojim što opija.
Da te ispijam polako ko vino
i od grožđa da budeš slađa,
da postaneš cveće kućno moje milo
što naše plodove na stablu rađa.
Beograd,
05.06.2016. god. u 06:50 čas.
Autor: Goran Vitić
Goran, pozdravljen, dobrodošel na Pesem.si. Lepo, da si se nam pridružil,
Ana
Hvala Ana, bolje vas našao!
Odlična pjesma Gorane!
ovo je jako lepo!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Goran Vitić
- 20. 09. 2018 ob 09:34
- Prebrano 432 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 51.92
- Število ocen: 3