ZVONO OPLAKUJE DAN
Zvono oplakuje dan.
Odlazi.
Sreća nam beše
miraz u jutru
što nas vezivaše
lancem strasti.
Reči...
Ko kapljica mastila
što pada na rosu misli.
Telo će se pretvoriti u prah,
grob će nestati,
ali ono što napišem, ostaje...
U poeziji težak je početak,
a možda i kraj?!
Zvono oplakuje dan.
Pjesma dubokih osjećaja, a ono što me u tvojim kompozicijama privuklo je ta doza sarkazma i mraka. Uvijek je prisutno zrno urbane avangarde. Bravo Vlade.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: vladankacvetkovic
- 09. 09. 2018 ob 08:00
- Prebrano 651 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 141.94