Pogled po radnom stolu.

Olovka i blok

zauzimaju nasumičan položaj.

Ostavila sam ih

neke druge decenije.

Protok godina

natopio ih je neprijateljstvom.

Opet pesma...

Šaljem je u svet.

Nek se sama snalazi.

Znaš, često u nju sumnjam.

A, onda, opet sam Ja Ja,

pa se odupirem mržnji, gluposti,

razaranju, smrti...

Poželim nešto sačuvati,

ali  u vazduh je

čitav svet  izduvnih gasova,

novembarske vlage

i psećeg izmeta na asfaltu.

Svojevrsna đavolja logika!

vladankacvetkovic