najkraća pesma

i ljubav u njoj...

zov divlje orhideje;

nagost muške sujete,

kipi niz peščanu dinu

vreme se dosadno promenilo,

zaljubio sam se u Minijaturu

žene koju nikad nisam video,

a šumi kao list sa grane,

dok soko povija breze!

najkraći korak u senci;

iz koje izrasta cvet-

opiši uzaludan Svet,

i nastani se u ovoj Minijaturi,

sve je tako prolazno i lako

kao usne na žutoj mesečini,

ti bi htela duboko i slatko-

da zagrizeš poljubac u kriški;

crvenoj lubenici sa osmehom,

onog stršljena što živi u meni !

Srecko Aleksic