Suhozidi
Noćas ogrijah
mrazne vrtove
snivala si crno
i ja bijah crn.
Slova titraše pod pazuhom glagola
aerosol razbacan na četiri strane svijeta,
postadem zarez što odvaja te
od livada zlokobne suprotnosti.
Gorostasna enklitika
bez oslonca vlastitog
sumorni uskličnici poniknuše iz bilježnice.
Tražila si atribut da se uhvatiš za njega,
ali apostrof je preuzak
i skliski mu bokovi,
pridjevi oštri iza točke vire
kljucaju gavrani dozreli padež
poput upitnika mjesec savijen na obzoru.
Tko su ti ljudi odjeveni u skladnju
u školjci glasoslovlja
nijemogluhi sniju.
Zaustavljamo u sebi abecedu što rumori
po vokativu trčimo prkoseći bezglasju,
lica nam kamena
poput bezsubjektnog predikata;
Dođi k meni nekrštena apozicijo
u rod me skrij
dok rečenice se vrtlože,
i nemoj da hodaš ulicama genitiva
neodređeni smjerokazi
previše je raskrižja.
Ogrijat ću ponovo te vrtove mrazne
snivati ćeš crno
ja, crnji ću biti
uzimam ljubav što sagori davno
i bacam je iza suhozida
PROŠLOG SVRŠENOG VREMENA.
Fenomenalan hod i zaustavljanje kroz metaforiku gramatike, prekrasno Lean. Volim čitati moćno tvoje iz tebe podignuto.
Veliki pozdrav prijatelju!
močno in poučno :)
lp
pi
všeč mi je ... zanimiva, izvirna pesem s poznavanjem in spoštovanjem lepe besede;)))
lp, koni
Koračaš putem golijata.
Lean, tebe čitati je poetsko bogatstvo.
Živio, prijatelju !!!
Hvala vam svima na čitanju i utiscima. Puno mi znače. Lean.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Lean Radić
- 02. 07. 2018 ob 11:37
- Prebrano 547 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 156.5
- Število ocen: 6