POZDRAV...
Drhtaj, grč, u besmislu nestao
manji smo za jedan otkucaj
poslednji uzdah, izdah je prestao
smiren, utihnu jecaj.
Zvona zovu, dan tužan i beo
poslednji pogled, potmuli krik u nama
smirenje i dodir sveo
oproštaj, i u večnost ode sama.
Slike prošle, ljutnje i radosti
oči što toplinu kriju
dadoše ruku i osmeh mladosti
za nova srca što biju.
Reke dalje teku, trenuci se slažu
zagrljaj prazan, stolica stoji sama
ćutanjem, srca tupu bol kažu
pozdrav s one strane duge, šalje mama.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Malaino
- 28. 06. 2018 ob 10:39
- Prebrano 512 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 95.5
