PRAZNIČNA TIŠINA
Praznik je,
ne miriše na roštilj,
ne čuje se cika djece,
ne dolaze nam gosti.
Nekako je drugačije,
pustije,
nekako tiše.
Ne miriše kolač od višanja
i ne otvara se ograda.
Život je zabravio prijateljstvo,
uselio se u
moderno namještene dnevne boravke
otplaćene u ratama.
Pleše prostrto rublje.
Skida se paučina
i iznose tepisi.
Praznik je, a kuća zjapi prazna.
Ti i ja i tišina
između rijetko izgovorenih riječi.
Tišina u našem dvorištu.
Tišina u susjedovom dvorištu.
Tišina u ulici Rudolfa Horvata.
Ta tišina. Neprirodna. Dotiče. Pa proždire. Nijemo, svestrano i ubitačno. Naravno da smo zapitani... i nad aktualnom grmljavinom tišine i nad onom sutrašnjom. Lijepo, pjesničkim čarobnim štapićem si dotakla fenomen tišine, otuđenja, izgubljenosti, ne u prostoru, već u nama samima.
Veliki pozdrav draga Ljubice
hvala ti dragi Mirko na čitanju i krasnom komentaru... poezijom dajemo smjernice tišinama... neka opstanu samo one nježne i šaputave... a one koje zabole neka progovore....
lijep dan ti želim
Ljubi
Pesem in komentarja k njej vabita k ponovnemu branju, draga Ljubica;)))
"neka opstanu samo one nježne i šaputave … a one, koje zabole, neka progovore"...
S pozdravi,
koni
Hvala Koni... nadam se da nije bilo prenaporno ponovno čitati...
veliki zagrljaj
Ljubi
Volim tu Vašu ulicu. I Vašu poeziju. Rado bih jednom prošetala tom ulicom.
Nikita, bit ćete rado viđen gost...
hvala na čitanju
zagrljaj
Ljubi
Zelo lepo, samo droben predlog: glede na to, da je že v naslovu "praznik", lahko prvi verz izpustiš, ker ne vidim posebne potrebe po poudarjanju. Se pravi, da začneš z "Ne miriše na roštilj" itd. Kaj praviš? Na praznično poezijo, Sara
Da, draga Sara
prijedlog je dobar i slažem se s tim da ne treba biti i u naslovu i početak ista riječ... jedino je kod čitanja poezije nekako meni važno da bude na početku ''praznik'' pošto ja često kod čitanja svoje poezije ne čitam naslove, naročito ako je u pitanju i neki performans. U ovom slučaju radije bih promijenila naslov... nekako kad počnem čitati ...praznik je... ne miriše... onda se osjeća ta praznina, otuđenost...
Hvala ti draga na analizi i radujem se da ti se sviđa... veliki zagrljaj
Da, draga Sara
prijedlog je dobar i slažem se s tim da ne treba biti i u naslovu i početak ista riječ... jedino je kod čitanja poezije nekako meni važno da bude na početku ''praznik'' pošto ja često kod čitanja svoje poezije ne čitam naslove, naročito ako je u pitanju i neki performans. U ovom slučaju radije bih promijenila naslov... nekako kad počnem čitati ...praznik je... ne miriše... onda se osjeća ta praznina, otuđenost...
Hvala ti draga na analizi i radujem se da ti se sviđa... veliki zagrljaj
Liričen prikaz notranje prazničnosti in prazničnosti vsakdanjika - drobnih stvari, ki jih opazijo samo pesnikove/pesničine oči. Naj bo še naprej tako lepo tiho, Sara
hvala Sara... <3
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Ljubica Ribić
- 26. 06. 2018 ob 23:24
- Prebrano 653 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 191.76
- Število ocen: 9