Svejedno mi je da li je Svet rošava kugla ili neravna ploča.
Negde u brdima žive čudna plemena patuljastih klovnova.
Njima je takođe svejedno.
Oni nikada nisu proveli dan i noć u pustinji.
Jednom davno su se navukli na domaću klekovaču i na list koke u sirovom stanju.
Mislim da su za svece-zaštitnike uzeli Endi Vorhola, Amandu Lir i Džoni Vokera.
I od tada stalno napreduju.
Svoje potomstvo odgajaju u naboljoj tradiciji nemačke klasične filozofije.
Nešto malo modifikovane.
Priča se da proizvode najkvaliteniju travu i da je diluju po cirkusima i luna parkovima.
Ako negde vidite patuljastog klovna, obavezno kupite od njega.
Bilo šta da vam ponudi.
Uopšte nisu skupi.
Uzmite makar par džointa ili malo pakovanje trave.
U slučaju da vas neko uhvati s tim u džepu,uvek možete reći da je za ličnu upotrebu.
Čisto da ne biste razmišljali o izrovašenoj lopti ili o grbavoj tabli.
Ne morate da razmišljate ni o patuljastim klovnovima.
Ne morate da razmišljate ni o čemu.
Najbolje je lepo išetati iz sopstvene glave.
To se može na nekoliko načina, samo onaj Robespjerov ne bih preporučio.
Patuljaste klovnove nikada nisam sreo.
Ne znam ni da li bih to baš želeo.
A i potpuno mi je nebitna konfiguracija Zemlje.

Milen Šelmić