mislio sam da je samo mit

to

da pravi ratnici umiru na nogama

pokušao sam da prevarim prokletstvo

ne znajući

i ne verujući

ne znajući

da se sa toliko krvi na rukama

ne može večno živeti

ne verujući

da ima jače magije od ljubavi

možda će negde ipak pisati

da sam voleo do smrti

znam da to nikome nije važno

ali neka ostane zapisano

kao epitaf

ili kao opomena

sve vreme sam

ustvari

ljuljao pogrešnu kolevku

gajio nesvesno taj sindrom žigosanih

ukletih promašenom pesmom na rođenju

prvi i jedini put sam pogrešio u proceni

baš onda kada je bilo najbitnije

i sad se vraćam

poražen

nepobeđen

tamo odakle sam probao da pobegnem

da poslednjim snagama pronađem svoj grob

Milen Šelmić