Zašto u meni uvijek ista dilema,

zašto u tebi vidim ono čega nema?

Zašto palim vatru, kad u kući drva nema,

zašto u tanjuru samo tvoja sjena?

Zašto mi se sviđa ruža, koja ne miriše više,

zašto tvoja ruka znači mi previše?

Zašto bojim se onoga, što bio bi moj spas,

zašto u vremenu izgubio se tvoj glas?

Zašto u tugi tako volim plivat,

zašto samo tebi htela bi darivat?

Zašto život mi izgleda, kao da ničega nema,

zašto oko mene uvijek bolna stijena?

nada pecavar