DVA POGLEDA...
Nestali smo
lagano, kao zadnji zrak sutona
što se zakači kao oblak za horizont
pa još dugo isijava purpur
i tiho nestane u noć
s tragovima što su se upili
u stidljivom odsjaju zvezda
što tek probuđene
treperavo pružaju ruke
grleći tišinu, iscrtavaju snove
po zamišljenim lukovima
što su nas spajali
kada nismo bili svesni vremena
toplih dlanova, iščekivanja
neiskrenih zabriga malih ljudi
semena što je plodnost izmislila
u dva polariteta sunca i meseca
pretopili smo se
izrasli u dva pogleda
smaragdnog neba i purpurnog sunca
kroz koje ćemo se iznova
roditi u večnosti...
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Malaino
- 29. 05. 2018 ob 13:24
- Prebrano 363 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 147.6
- Število ocen: 4
