***

Jedini svedok
Bila nam je Poezija
U onim divnim časovima
Kada sam do kraja poverovao u Boga
Jer videh kako se prostor ispunjava značenjima
Dok ležali smo nagi među izgužvanim rukopisima
Prizivajući reč koja je lepša i veća i bolja
I da izvan reči tražiti ne treba
Ni ishodište vremenu
Ni mogućnost
Ishoda

 

Mi više nemamo gde nego u stvaranje
U igru
U strast
U opitovanje
Lažan je mir koji se nameće kao potreba

 

Nama se otkriva
Zapis koji gori između dva događanja
O čitavim prostranstvima na kojima se osvaja sloboda
Al' treba proći kroz iznenadna raspuknuća noći
Bez ikakvog znanja o neumitnoj zori
I u tihoj radosti stvaranja
Biti onaj koji ljubi
I prašta
I voli

Željko Medić Žac

Ana Porenta

urednica

Poslano:
14. 05. 2018 ob 20:33

Lepa poetološko ljubezenska pesem ... čestitke,

Ana

Zastavica

Željko Medić Žac

Poslano:
15. 05. 2018 ob 21:49

Hvalaaa Ana!!!

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

Željko Medić Žac
Napisal/a: Željko Medić Žac

Pesmi

  • 06. 05. 2018 ob 21:00
  • Prebrano 599 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 180.64
  • Število ocen: 5

Zastavica