Kada idem iz kafane

uveliko zora svane,
ne pitaj me, moje lane
da li brojim noći, dane.

Kada idem iz kafane
ja ne lečim svoje rane,
samo katkad suza ka'ne
iz duše mi poderane.

Kada idem iz kafane
niz ulice meni znane,
svašta može da me gane,
i u pesmu da mi stane.

Kada idem iz kafane
štogod mi u pamet bane,
mladosti se setim râne
te padnem na niske grane.

Sve su noći izlizane,
svakoj od njih nađem mane,
uveliko zora svane
kada idem iz kafane.

Milen Šelmić