MOST
Ne poznajem te, putniče
ali vidim – slušati znaš
svojim koracima si
glagole treptaja probudio
pa tvojim okom gledam
let laste u meni zaustavljen
da bih se sjećao
da bih sa njim sanjao
kako moja stoljeća
vječno i jedino ozvučuju
klizeće vodene žile, trave
što duboko se urezuju
u kameno lice moga vremena
Dok sam okrenut ničemu
most mi ponavlja: Prođi, putniče
i dodaje: Obličje mojega
kamenoga krila spirala je
tvojega leta na drugu obalu
Ne poznajem te, putniče
dok zastaješ
ali ne mjeri preko mene
kratkoću života dok me
od obale do obale maze
vodene žile, pomiluj me
oslušni huk vode u meni
zvjezdanu šutnju
u mojim dubinama
i ne briši prašinu
nek se zlati u očima zvijezdā
nek se ispisuje ploča sjećanja
Svaka čast Mirko!
Životno i vrhunski!
lp,
Ivan
Mrko, zgodnje dobro jutro
Ja, pojdi preko mostu.
Življenje čaka za živeti,
ker je dano in z njim mnogo lepot.
Vzemi jih, časa je še ogromno.
Lepo potovanje ti želim z lepo pesmijo,
lep pozdrav, Irena
Hvala, Ivane!
Hvala, Irena !
Sretan vam praznih:)
Također Mirko,
svako dobro želim!
Prečiti most in se pogovarjati s kamenjem, odsevi, večnostjo - znimiv postanek in premislek, sozvenenje, ki pomirja in bogati samotno pot ... čestitke,
Ana
Radujem se vasoj ocjeni moje pjesme. Hvala najljepse.
Srdacan pozdrav.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 28. 04. 2018 ob 17:05
- Prebrano 547 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 160.58
- Število ocen: 6