Gorka so i gorko kamenje,
To je bilo tlo do nekog dana
Dok se nisu pojavile pijavice u obliku
Neke umorne duge
Što odnese poslednje poglede u nebo.
Umorno lice slikara dobilo je suzu.

Nema tog otrova i nema tog glodara
Koji mu se nije sasvim dao,
Otrovan i preživeo da naprkosi vremenu,
Ostalima, preostalima.
Osušen divlji bagrem na putu kleca od vetra,
Gorče tla polusanjive podloge.
Put se od kamenja ne vidi,
Slikar se seċa samo jedne boje.

Tatjana M.