R A P S O D I J A

 

Privi me pogledom,
udahni me snažno,
popij me u rosi,
raspuštene kose
đurđevkom zakiti,
zagrli me jednom,
lako,
nežno,
strasno,
u sebe me skloni
i nikom me ne daj

 

jer,
znam,
kraja nema
i ne može biti.

 

Prepusti trajanju
da ti put odredi,
pa na tvome putu
nauči da voliš
i nemoj to kriti,
samo pruži ruke,
suncu,
zemlji,
moru,
živi u lepoti,
ispred sebe gledaj

 

jer,
znaš,
kraja nema
i ne može biti.

 

A kad vreme dođe
da moj dan potamni,
noć kada me stigne,
u mom smrtnom času
nemoj suze liti, 
nego kreni dalje,
trči, 
leti, 
hitaj,
ničeg se ne plaši,
nikad se ne predaj

 

jer,
znaj,
kraja nema

 

i ne može biti.

Milen Šelmić

Tatjana M.

Poslano:
15. 04. 2018 ob 22:45
Spremenjeno:
15. 04. 2018 ob 20:45

Pesma je hrabrost, kada je pesnik hrabar. Iskren prema sebi, i veruje čvrsto da su oboje ceo život, bez kraja - "junaci", zajedno.

Lep pozdrav, Tatjana.

Zastavica

Milen Šelmić

Poslano:
15. 04. 2018 ob 22:48
Spremenjeno:
15. 04. 2018 ob 20:48

Pesnik, pesma, hrabrost... različite kategorije, a opet, poveznica postoji...

Hvala na ovakvom komentaru, popiću u to ime još čašu crnog :)

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Milen Šelmić
Napisal/a: Milen Šelmić

Pesmi

  • 15. 04. 2018 ob 17:36
  • Prebrano 273 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 187.15
  • Število ocen: 8

Zastavica