PLAVE BORE NA BELOM ČELU GRADA
nekako, uvek s’ proleća biva
da noći, zaprašene peludima
zgrušavaju uzvodno, u gostinskim
sobama rečnih boginja i bestelesnih
vila, puštajući da se praćaknu kao ribe
iz svojih moćnih dubina. a one,
nedodirnute, samo nakratko u čudu
izvire, uzduž tesnih obala ljudskih.
onda mrakovi svoje goleme nokte
vlače po bregovima prekomernih
voda. prate talase, zelenooke
kumire, malko zaljuljane u hodu
kao tek prohodale bebe, hrabreći
mesec maj što se u vrbacima
u pohode sprema. i vetrovima
dopuste da se zaludni u šumama
izgube, a da čestito saslušani
nisu ni bili. i na kraju, šapnu dvema
rekama da se spuste, odmah tu,
pored mene,
kako sam oduvek volela
Kako lep in fantazijsko bogat opis nevidhnih bitij in dveh rek, ki se srečata v mestu, čestitke,
Ana
O, hvala Ana, na divnom komentaru i što je pesma o mojim rekama uplovila u tvoje srce :)
♥
Jagoda
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
- 12. 04. 2018 ob 17:14
- Prebrano 667 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 298.67
- Število ocen: 14