šiblje uz obalu je mrmoljilo
u ritmu talasa

nešto kao da je disalo
tu
pored mene
u tom beskonačnom trenutku

seto sam se
kako sam nekada mislio
da ću samo pevati

setio sam se
i još gomile drugih stvari

setio sam se
mirisa jedne jabuke
divlje
samonikle

još sam se setio
jednog predvečerja
okićenog 
ogromnim crvenim mesecom
i nekih reči...

i potpuno nesvesno
i nehotice
kanula je suza

a mislio sam...
mislio sam...

... da će ostati pesma...

i ostala mi je
samo ta pesma
koju ne pevam

zato što je hladno
zato što je mrak

i zato što to nije jedna
od onih pesama
koje se pevaju