Čula sam "Anđele",
ali, samo sam se smešila.
Ta, nisam dobra bila:
nisam ni pogled krila.
Slušala sam danima Anđela
u sobi punoj finog dima.
Zvečalo je poput ludog filma,
Nije istina...

Sada nosim reči do te sjajne žive luke,
odvezujem maramice, seċanja na nežne ruke.
I taj glas mi život daje, Anđeo mi osmeh šalje.

Sigurno se sada negde nekom i laž slatka strašċu prašta...
Ne bi, ne bi tebi bilo lako, 
da ne ljubi ova mašta.

Tatjana M.