***
Ne brini... ljubavi, što ponekad
Bez razloga pravog padam
U mučna i teška
Stanja
Pa se niotkuda
U meni osećaj pojavi
Da više nemam šta da ti dam
Dok mi reč u bezglasni muk zaranja
O, kako su teške ove tišine
Što se kao magle guste
Spuštaju na dane
I prostore
Puste
U kojima se gubim
Ja te isto ljubim
Ti me
Svojim glasom
Uvodiš u svetline
A ono što ćutim u pesmi osvane
Biću srećan ako te ne zatruje
Sve što sam godinama
Pretvarao u stih
U sve te pesme
Ionako niko ne veruje
Pesma je majstorstvo prokletih
Ja verujem u ovakve pesme, a ima nas jos, sigurno. Pravo majstorstvo pesnikovo ume da prihvatljivim ucini i neka teska i mucna stanja iz kojih izlazimo jaci i bolji sa spozajom o neunistivosti lepote i magije voljenja. Ove divne rime su jos jedna jasna potvrda toga.
Pesnistvo je blagoslov i dar, pre svega cistota duse i zelja srca da iskaze i podeli svoja ushicenja, spoznaje sa srodnima.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 14. 03. 2018 ob 10:10
- Prebrano 578 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 57
- Število ocen: 4