ODAVNO
oko mene je kružio
izbliza i daleka
čovek koji je ćutao
i disao jedva
pratila sam ga pogledom
širom otvorenog oka
i polako se prilagodila
vireći kroz poru
tekli su dani
meseci i godine
vek, ljudi, vek
tek, čuh nemo " ako.."
šta "ako" šta?
da, pomoći ću! evo -
dlan, nadlaktica, srce,
ne!
spazih kako gazi po već sveloj duši
pomerih se - pade - i posta Potemkin
da, sad ja ćutim i ne dišem
stvarno
grob mi je pod vrbom - znala sam -
o!davno
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Marina Adamović
- 14. 03. 2018 ob 06:25
- Prebrano 436 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 63.5
- Število ocen: 4
