Ponovih, da ne klonem:

To što mu postoji viola prima
neće me pomesti,
ja sam Stradivari,
i iz drugog plana ljubavi sam ton.
Mislila sam tako
u vreme vere u violinski ključ strasti
kojim otvaram sporedna vrata ljubavi 
i ulazim u dvostruko srce maestra.

Poričem, raštimovana:

Ne umem da sviram samo intermeca,
iz drugoga reda pogrešan sam ton,
moj virtuozo, 
napuštam ovaj poetski končerto 
i na troje lomim ljubavnički vrat, 
slomljena skrivanjem 
nisam Stradivari, 
ni ljubav, 
ni pesma, 
samo škripa pera
po papiru srca
pokidanih struna.