... stopivši potpuno
votku
melanholiju
muziku 
i noć
u nekakvu čudnu 
stravično jaku mešavinu

u jednom momentu
kratkom kao život
a dugom kao treptaj

izjurio je napolje
zavaran pričinom
da ga zove tajga
(nije to bila tajga
bila je bestragija
zatureni deo ničega)
moj drug Serjoža
po državljanstvu Kanađanin
po ocu Rus
po zanimanju lekar
tamo
kapetan "plavog" bataljona

niko ga više nije video
nikad
i nigde

i od te noći

u retkim trenucima
kad topli letnji vetrovi
dozvole da oslušnemo tišinu
čini se kao da taj muk
nosi u sebi
nešto od one čudne
neobične mešavine

kao i delić one bestragije
tamo negde na jugoistoku
u kojoj je ostalo
ponešto od ljudskosti
svakog od nas
koji smo se vratili

u kojoj je ostao i Sergej
i pola njegove jedinice

i još 
ko zna koliko njih
koji se nisu vratili

ostali su
da doveka lutaju
nekim nepoznatim
vetrovitim poljima...