VIRNA
Neretva virna prestala je teći
Kad u nju je bačen prsten i pogled
A nerečenih bolni grč reči
Začarao je sunce, klesao led.
Nad sudbinom se ruke zgrčile;
Odjek kiše dobuje u zagrljaju
A srsi od urlika duše mile;
Po telu tamnog oka munje riju.
Ledene ruke još osećam, mrve
A ljuta nemost razgovetna silna
Nemilosno urliče, reči vrve;
Modra mi od eha mis'o bolna
I plavi me iz oka slana svila;
Ukroćena sam u julskom danu
A pokorna ćud mi u gar skupila
Prah ljubavi, sudbinu nepisanu.
Na usnama od poljupca zgarište!
Žudim da znam da li dišem u tebi?
Kako ti duša pije kaplje mašte?
Da li sam već izbledela u tebi?
24. jul 2017.
Poslano:
04. 03. 2018 ob 19:25
Spremenjeno:
04. 03. 2018 ob 22:06
Draga Spome, predivno !!! Drago mi je da si tu !
Dobro došla !
lp, Vesna
Hvala ti od srca, draga Vesna.
Pozdravljena, Spomenka, dobrodošla na pesem.si tudi v imenu uredništva - lepo, da si se nam pridružila,
Ana
Poslano:
02. 05. 2018 ob 19:11
Spremenjeno:
02. 05. 2018 ob 19:11
Hvala od srca.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Spomenka Denda Hamović
- 04. 03. 2018 ob 18:25
- Prebrano 445 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 74.9
- Število ocen: 3