Uvek mi najaviš svoje dolaske
Zracima sunca koji se probiju kroz oblake
Ili mi došapnu trave dok osluškujem tvoje korake

I opet je svetlo
I sve je zgusnuto i prisutno
I ruke mi se prazne oblicima ispune

Kao da je život
U iščekivanju dolazaka večan

I ne znam bliskost šta je
Ni kako se priča o najdubljoj intimi
Dok se preda mnom kao najlepši ne otvoriš cvet

I da je biti lep
Moguće... jedino u istini
Zbog koje se ne mora nužno biti srećan

O, šta si mi to sa sobom donela
Ili si sva od svetlosti
Sačinjena

Pa osetim mir kad u mene siđe

I ne dam usamljenosti
Niti bilo čemu drugome
Da mi bliže od tebe priđe

Željko Medić Žac