Pozdravček, Tatjana,

morda bi pesem malce preobrnila?

Dan se nije završio. 
Činilo se da ga nagriza blagi zalazak sunca. 
Želimo li da se završi? 
Nikako.

Dan je ličio na prekuvanu hobotnicu,
koju ni jedna tegla nije htela da primi.
Ličio je, zato što su ga farbali, gnječili, krali.
Samo radi uspomena i poklona.

Dan je prebrodio podne. 
Svetlosna tišina se podvrgla samoći. 
Niko nije imao muda da nastavi dalje,
upravo zbog nje koja se šepurila u zabludi.

Priobalni lovci su pisali pisma najdražima, 
tužnim pogledima ka pučini,
koja se najednom razvalila od sjaja.

Do beskraja. 
Ili do bestraga.

Dan se nije završio. 
Činilo se da ga nagriza blagi zalazak sunca. 
Želimo li da se završi? 
Nikako.

Svetlosna tišina se porodila u samoći. 
Niko nije imao snage da nastavi dalje.

Kaj meniš? Lp, Ana

Mnogo hvala, Ana, zaista izgleda neuporedivo bolje!!!

Odlična sugestija, uvek mi je drago kad neko da ovako konstruktivnu i kvalitetnu kritiku.

Lp, Tatjana

Kaj vse povzroča svetli del dneva v življenih živih bitij ... pesem ima tudi slikovite in duhovite prispodobe, ki jo delajo še bolj zanimivo, čestitke,

Ana

Hvala, još jednom! 

Lep pozdrav, Tatjana.

Čestitke k podčrtanki in njeni slikovitosti spominov na dan brez konca, Tatjana.

S pozdravi,

koni

Veliko hvala Koni.

Lep pozdrav, Tatjana.