VIŠE NISAM SIGURNA
To je težina koja zadržava prazninu –
„Nije to više“, Paul Celan
dok moja majka glasno se smeje,
zabacujući glavu unazad,
nebom tumara
vrana između dva
bela oblaka, dirajući ih krilima.
dubi u grču, uz krik
(o poslednjem ne bih
više, nisam sigurna)
i ovu levu, opustelu stranu
tela pretvara u komad
pesme. sakati jezik. srču zubi
Čudovit, pretresljiv preplet človeške ukoreninjenosti v prostor in navidezne nebesne prostosti skozi človeški smeh in vranin krik - prostor, ki ga pregnetemo, zaječi od spodaj navzgor, vse do krika ptice. In telo je pesem postalo, Sara
Hvala, draga Saro, na čudesnim rečima pohvale. Jako me raduje što si pesmu nadogradila komentarom koji je u par rečenica izvukao i istakao njenu srž.
lp
Jagoda
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
- 14. 02. 2018 ob 00:06
- Prebrano 603 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 140
- Število ocen: 9