Na dehidriranoj 
stabljici
moje sutra 
više nikad neće
procvijetati.
Sasušene grančice 
ne mogu se pomiriti
s novim izdankom.
Ozebline rastjeraše
izgladnjelu šutnju. 
Ostade nada
da ću jednom
na novoj obali
sviti svoju priču
i cvijetom jutro 
dočekati,
kad utihnu
troglavi tetrijebi,
kad se prospu 
nebeski biseri,
kad šaš bude
ljubavnica laste,
kukavice
sviju svoje gnijezdo,
ispod humka 
zadnjeg skarabeja.