P L A Č
Jednom davno,
jedna žena je plakala,
onim unutrašnjim,
gotovo neprimetnim plačem,
najtišim
i najtužnijim.
Pitao sam je:
„Zašto plačeš, dušo?“
Ćutala je.
I ja sam ćutao.
Sada znam šta znači taj plač.
I znam da je plakala zbog mene.
Volela me je.
I ja sam nju voleo.
Nju je, iz nekog razloga, moja ljubav bolela.
Ja njenu ljubav nisam razumeo.
Tražiti smisao u ispoljavanju osećanja,
uzaludan je posao.
Nje već odavno nema.
Ja sam, eto, još uvek tu.
Ponekad napišem pesmu.
I ponekad plačem.
Tako iskreno izpovedano in ganljivo, Milen. Saj zato si pa tankočuten poet.
S pozdravi,
Sašo
Hvala puno, Sašo!
Veliki pzdrav iz Novog Sada,
Milen
Tankočutnost z močnim zaključkom. Kot svilena nit do vozla. V katerem smo mnogi.
prisrčen pozdrav pesniku
pi
Hvala Irena, tebi mnogo pozdrava z Novog Sada od T i M <3
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milen Šelmić
- 04. 02. 2018 ob 16:57
- Prebrano 484 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 357.17
- Število ocen: 15